Jedno od sedam čuda u Srbiji – Hram Svetog Save‏

U srcu Beograda, u centru Vračara uzdiže se jedna od najlepših građevina u Srbiji, a skromno možemo reći i na celom svetu – Hram Svetog Save. Kada padne mrak on zablista u punom sjaju i oko sebe okupi veliki broj građana koji rado prošetaju Karađorđevim parkom kako bi uživali u njegovoj lepoti.

Priča ovog fascinantnog hrama je počela davne 1595. godine kada je nedaleko od današnjeg hrama, na Crvenom krstu, Sinan paša spalio mošti duhovnog oca Srba, Svetoga Save. Njegov cilj je bio da slomi srpski duh i uništi bogatu tradiciju srpskog naroda. Tada su spaljene mošti, ali ne i vera i hrabrost srpskog naroda koji je nastavio da se bori na istom tlu sa mnogobrojnim protivnicima i prevazi sve nedaće koje mu je sudbina nanela na put. Nakon vekova i vekova na obližnjem mestu je stvoren simbol duhovne snage i nesalomivog duha srpskog naroda. Podignut je na placu koji je sveštenik Miloš Simonović poklonio Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Ideja o izgradnji hrama se rodila 1895. godine među malom grupicom ljudi koji su osnovali Društvo za podizanje hrama Svetog Save na Vračaru. Činili su ga ugledni Srbi koji su želeli da odaju čast stradanjima Srba pod Turcima i izgrade velelepni hram koji će u punom sjaju oslikavati jačinu srpskog naroda. Nakon dugogodišnjeg odlaganja i mnogobrojnih konkursa, ovaj projekat je dodeljen arhitekti Bogdanu Nestoroviću i Aleksandru Deroku koji su procenjeni za dostojne idejne stvaraoce projekta ovakve važnosti.

Izgradnja hrama je najzad počela 1935., a četiri godine kasnije je postavljen kamen temeljac povodom čega je organizovana svečanost kakvu srpska istorija do tada nije zabeležila. Usledio je Drugi svetski rat koji je omeo kompletan život na tlu Balkana, pa i izgradnju hrama. Nakon rata su došle i velike političke i društvene promene u Srbiji. Nova komunistička vlast nije vrednovala dotadašnje vrednosti, tradiciju ni verske običaje. Samim tim je stagnacija sa projektom hrama produžena.

Tačka preokreta se desila kada je 1984. godine patrijarh srpski German, posle 88 odbijenih molbi, uspeo da dobije dozvolu od vlasti da se projekat nastavi. Arhitekta Branko Pešić, tvorac današnje Beograđanke, je imenovan za protomajstora i radovi su ubrzo počeli. Zanimljivo je i da se ovaj svetski renomirani umetnik i arhitekta odrekao celokupnog honorara kako bi se prikupila sredstva potrebna za izgradnju. Sledećih 5 godina je proteklo radno uz prisustvo neverovatnog broja stručnjaka i radnika koji su uzeli učešće u ovom projektu. Sami početni obrisi ove svete građevine su izazivali divljenje i sjaj u očima srpskog naroda, ali i stručnjaka i turista iz celog sveta.

Nažalost su 1989. godine usledeli sledeći potresi koji su uzdrmali celu državu i ponovo zaustavili izgradnju hrama. Usledila je još jedna pauza koja je trajala više od decenije. Radovi su konačno obnovljeni 2000. godine, a 2003. godine u jesen je hram završen spolja. Svetosavski hram se najzad uspravio u punom sjaju. Njegova spoljašnjost je završena, ali na unutrašnjosti i dalje rade umetnici iz celog sveta.

Hram se danas sastoji se od 13 velelepnih kupola, 18 pozlaćenih krstova i 49 zvona. U njega može da stane 10 hiljada vernika, a tri horske galerije da prime više od 7 stotina horista. Unutrašnja visina hrama je 65m, dok je spoljašnja, zajedno sa krstom procenjena na 79m. U njegovom podzemnom delu se nalazi kripta, riznica kao i grobna crkva Svetog kneza i velikomučenika Lazara.

Ukoliko želite da posetite Hram Svetog Save koji danas predstavlja najveći srpski pravoslavni hram i najveći pravoslavni hram na Balkanu, a po površini i zapremini najveću pravoslavnu crkva na svetu i potreban vam je smeštaj u Beogradu, mi vam možemo ponuditi elegantan i udoban apartmanski smeštaj u samom centru Beograda.

Autor teksta:

Selena Vignjević